Kako je počelo “slušanje” pčela…

Ranih 60tih godina Eddie Woods je načinio prvi uređaj za praćenje zvuka unutar košnice i patentirao ga (1958, još važi). Apidiktor, kako ga je nazvao, je bio prodor u dotada neistraženi prostor zvučne komunikacije među pčelama. Kasnije, 1999 godine, Rex Boys je obnovio njegov rad i izdao knjigu “Listen to the Bees” u kojoj je opisana metodologija i očekivanja od nje. Autor je uspevao da na osnovu zvučne slike donese zaključak o skorom rojenju, stanju društva, matice i drugom.
Apidiktor: apidictor.pdf u obradi Rex Boys-a
Izvodi iz “Listen to the Bees”

Idući tim putem, Huw Evans (inženjer, biolog i pčelar) je sa suprugom Sandrom (biolog) načinio uređaj zasnovan na modernoj tehnologiji obrade zvuka sa sličnim očekivanjima. Uređaj se može kupiti ali sudeći po reagovanju prvih korisnika, uređaj zahteva duži razvoj (očekivali su rano otkrivanje rojenja što se nije dogodilo). Evansova firma Arnia je dobila značajnu materijalnu podršku za dalji petogodišnji razvoj tehnologije. Više o njegovoj firmi na Arnia
Uređaj je patentiran i patent je objavljen 14. januara 2014. PatentNo=GB2489435

I drugi istraživači rade na razumevanju zvučnog spektra komunikacije i delovanja pčela. Možete ih naći ovde: colony-acoustics

Dosadašnja istraživanja daju dobru podlogu za razumevane ali punu snagu ova tehnologija će steći korelacijom (upoređivanjem) zvučnog spektra sa drugim vrednostima merljivim u košnici i van nje. Do korelacije se može doći samo prikupljanjem podataka za duži period iz većeg broja košnica. Nakon tako dobijenih odnosa može se očekivati da će većina zaključaka o stanju društva biti dostupna samo praćenjem zvučne slike u košnici. Bilo bi lepo da se tako nešto ostvari…

Nestajanje pčela i šta sa tim

Počelo je naivno, kao što počinje sve ozbiljno…

Planirao sam da konstruišem automatsku mašinu za kompletiranje ramova za košnice. Imam usvojenu metodologiju rada čiji sastavni deo je i pregled dostupnih podataka o tome šta su drugi na tome radili i šta je to što postoji i radi, koji su problemi i kako ih izbeći. Pretraživanje je bilo relativno bezuspešno što kazuje da na jezicima pretraživanja nema referenci ali sam zato našao beskrajno mnogo o pčelama i pčelarenju, košnicama, pčelinjacima, bolestima, lečenju i o nestajanju pčela.

Nakon malog istraživanja teme može se zaključiti da su se pčele sudarile sa korporativnim poslovanjem u povećanju prinosa poljoprivrednih proizvoda koje iziskuje preveliko mešanje u poslove prirode. Sredstva koja se koriste za podsticanje korisnih kultura i uništavanje nekorisnih je mač sa dve oštrice. Praksa koja se koristi da se povećaju prinosi je takođe mač sa dve oštrice. Pčele su se našle na putu zamahnutih mačeva i kao slabije u toj borbi stradaju direktno ili kao usputna šteta.

Poželeo sam da imam pčele, pčelinjak i da se borim. Svojevremeno sam pomagao u pčelinjaku čiji vlasnik je postao alergičan na ujed pčela. Družio sam se sa pčelarom koji je zaokružio proces rada sa pčelama i u tome bio sasvim nezavisan od proizvoda na tražištu.

Počeo sam da planiram sopstveni pčelinjak i negde u toku svega toga shvatim da je to možda najduži put i zanemarljivo u odnosu na veličini sveta koji bih da menjam. Planirao sam da moje košnice opremim tako da smanjim sopstveni uticaj na minimum a da ipak obezbedim uvid u njihovo ponašanje. Ima puno referenci na Mreži koje su korisne za tu namenu.

Planiranje se završilo odustajanjem od pčelinjaka u korist sistema za uvid u život i rad pčela kao bržem načinu delovanja na sprečavanju njihovog nestajanja. Tome je i posvećen ovaj blog.